Kako starimo, na\u0161e tijelo se suo\u010dava s novim izazovima, uklju\u010duju\u0107i promjene u imunolo\u0161kom sistemu. Od oko 60. godine, efikasnost imunolo\u0161kog sistema po\u010dinje da opada. Starije osobe su stoga osjetljivije na infekcije kao \u0161to su gripa ili upala plu\u0107a. Imuni sistem koji nas \u0161titi od virusa, bakterija i drugih prijetnji usporava se s godinama, \u0161to ote\u017eava brzu reakciju na nove napada\u010de. <\/p>\n\n
Imuni sistem ima dva glavna dijela: uro\u0111eni imunitet i adaptivni imunitet. Uro\u0111eni imunitet je prva linija odbrane organizma, dok adaptivni imunitet uklju\u010duje nau\u010dene odgovore na specifi\u010dne patogene. Oba ova dijela se mijenjaju sa godinama. <\/p>\n\n
Jedan od najva\u017enijih organa imunog sistema je timus, koji proizvodi T-\u0107elije. T-\u0107elije su bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija. Kako starimo, timus se smanjuje i proizvodi manje T-\u0107elija. Ovo ograni\u010dava sposobnost tijela da odgovori na nove infekcije. Osim toga, smanjuje se i efikasnost ko\u0161tane sr\u017ei, koja proizvodi druge va\u017ene imunolo\u0161ke \u0107elije, \u0161to dodatno slabi imuni sistem. <\/p>\n\n
Slabljenjem imunolo\u0161kog sistema tijelo je podlo\u017enije hroni\u010dnim bolestima. Sporiji odgovor imunolo\u0161kih \u0107elija mo\u017ee omogu\u0107iti da se \u0161tetne bolesti poput raka, dijabetesa i sr\u010danih bolesti lak\u0161e preuzmu. Drugi problem je hroni\u010dna upala. Ovo stanje, nazvano “upala”, povezano je sa bolestima koje su uobi\u010dajene kod starijih osoba. Javlja se kada imuni sistem ostane malo aktivan, \u010dak i kada nije potreban. Vremenom, ova stalna upala mo\u017ee o\u0161tetiti zdrave \u0107elije i tkiva. <\/p>\n\n
Vakcine su va\u017ene u bilo kojoj dobi, ali igraju klju\u010dnu ulogu za starije osobe. Po\u0161to imuni sistem starijih osoba ne reaguje tako brzo, vakcine mogu pomo\u0107i u za\u0161titi od bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Vakcinacije protiv gripe, upale plu\u0107a i drugih vakcina \u010desto se preporu\u010duju osobama starijim od 60 godina. Me\u0111utim, va\u017eno je napomenuti da vakcine mogu biti manje efikasne za starije osobe zbog sveukupno sporijeg imunolo\u0161kog odgovora. Ipak, oni ostaju va\u017ena odbrana. <\/p>\n\n
Iako imuni sistem s godinama slabi, postoji mnogo na\u010dina da ga oja\u010date. Redovna fizi\u010dka aktivnost, uravnote\u017eena prehrana i kvalitetan san va\u017eni su za odr\u017eavanje sna\u017enog imunolo\u0161kog odgovora. Konzumiranje hrane bogate vitaminima kao \u0161to su C, E i A, kao i mineralima kao \u0161to su cink i gvo\u017e\u0111e, tako\u0111e mo\u017ee pomo\u0107i. Stariji tako\u0111e treba da vode ra\u010duna o dovoljnom unosu vitamina D, koji igra va\u017enu ulogu u funkcionisanju imunog sistema, ali se sa starenjem sve te\u017ee proizvodi u organizmu. <\/p>\n\n
Osim toga, odr\u017eavanje zdravih crijeva mo\u017ee pobolj\u0161ati imunolo\u0161ko zdravlje. Veliki dio imunolo\u0161kih \u0107elija tijela nalazi se u crijevima, a uravnote\u017een crijevni mikrobiom poma\u017ee odr\u017eavanju imunolo\u0161kog sistema u dobroj formi. Starije osobe treba da jedu hranu koja podr\u017eava dobre crijevne bakterije, poput svje\u017eeg vo\u0107a, povr\u0107a i cjelovitih \u017eitarica. <\/p>\n\n
Dobro mentalno zdravlje povezano je sa jakim imunolo\u0161kim sistemom. Stres i anksioznost mogu oslabiti imunolo\u0161ki sistem, \u010dine\u0107i tijelo podlo\u017enijim bolestima. Za starije je va\u017eno da ostanu dru\u0161tveno aktivni, prona\u0111u aktivnosti u kojima u\u017eivaju i upravljaju nivoima stresa tehnikama opu\u0161tanja. Pozitivno razmi\u0161ljanje mo\u017ee direktno uticati na na\u010din na koji se tijelo bori protiv infekcija i bolesti. <\/p>\n\n