Prekovremeni rad<\/h2>\n\n
Mnogim ljudima je te\u0161ko da rade izvan radnog vremena, a istovremeno i neprihvatljivo ukoliko imaju porodicu o kojoj bi trebalo brinuti. U Slova\u010dkoj, zaposleni , mo\u017ee raditi najvi\u0161e 8 sati<\/strong> prekovremenog rada u roku od jedne radne nedelje samo ako njegov poslodavac na to pristane. Ukoliko radite u Austriji i radite vi\u0161e od 40 sati nedeljno<\/strong>, dobi\u0107ete 50% dodatka<\/strong> za svaki prekovremeni sat, ali to mo\u017ee biti najvi\u0161e 20 sati nedeljno.<\/p>\n\n U Nema\u010dkoj mo\u017eete da produ\u017eite radno vreme sa 8 na maksimalno 10 sati dnevno<\/strong>, za \u0161ta mo\u017eete dobiti dodatak od 25% od Va\u0161e plate. Rad u Holandiji ne sme biti du\u017ei od 55 sati nedeljno<\/strong>. U Ujedinjenom Kraljevstvu prekovremeni rad se vrednuje 1,5 puta vi\u0161e od standardne zarade<\/strong>, ali na kraju zavisi od poslodavca koji \u0107e Vam ih platiti.<\/p>\n\n Rad vikendom, no\u0107u ili praznicima nikome nije prijatan. Sre\u0107om, za takav rad dobijate vi\u0161e novca. Slova\u010dki radnik prima 50% <\/strong>minalne zarade po satu za rad subotom<\/strong> i 100% <\/strong>minimalne zarade po satu za rad nedeljom<\/strong>. No\u0107ni rad<\/strong> se postavlja na 40%<\/strong> minimalne zarade po satu, a prazni\u010dni rad je 100%<\/strong> od prose\u010dne zarade po satu. U Austriji zaposleni dobijaju 100% bonusa za rad vikendom i dr\u017eavnim praznicima i 50% osnovne plate.<\/strong><\/p>\n\n Zaposleni u Nema\u010dkoj mogu dobiti dodatak 50% dnevnice za rad tokom vikenda<\/strong> i 25% osnovne plate no\u0107u<\/strong>. Tokom dr\u017eavnih praznika, rad u Nema\u010dkoj je zabranjen. Ukoliko radite u Holandiji, za rad vikendom<\/strong> mo\u017eete dobiti bonus od 100%<\/strong> svoje plate, za no\u0107ni rad 45-50%,<\/strong> a za radno vreme u toku praznika <\/strong>mo\u017eete dobiti od 50% do 100%.<\/strong> U Engleskoj, za rad tokom praznika<\/strong>, mo\u017eete dobiti bonus izme\u0111u 50% i 100%<\/strong> svoje osnovne plate ali na to nemate automatski pravo jer zavisi od ugovora o radu. Rad vikendom i no\u0107u zavisi od dogovora sa poslodavcem.<\/p>\n\n Jo\u0161 uvek se nije dogodilo da neko ne \u017eeli slobodne dane. Osnovna du\u017eina odmora u Slova\u010dkoj je najmanje 4 nedelje<\/strong>. Za zaposlenog koji do kraja godine navr\u0161i 33 godine, ima najmanje 5 nedelja<\/strong>. Za one koji rade za poslodavca manje od godinu dana, godi\u0161nji odmor se ra\u010duna <\/strong>kao 1\/12 godi\u0161njeg odmora za kalendarsku godinu*(puta)20 dana godi\u0161njeg odmora*(puta) broj odra\u0111enih meseci. U Austriji, zaposleni ima pravo na odsustvo tokom prvih 6 meseci, u zavisnosti od perioda zaposlenja<\/strong> , za svaki mesec rada ima pravo na 2 dana odsustva. Od druge godine<\/strong>, ima pravo na puni odmor u trajanju od najmanje 5 nedelja<\/strong>. Nakon 25 godina rada ima pravo na 6 nedelja.<\/p>\n\n U Nema\u010dkoj, zaposleni ima pravo na odlazak na odmor nakon \u0161est meseci rada<\/strong>. On ima pravo na najmanje 24 dana odmora tokom 6 dana radne nedelje, a najmanje 20 dana odmora za petodnevnu radnu nedelju. Holandski zaposleni uglavnom imaju pravo na 20-30 dana odmora<\/strong>, bez obzira na platu, i na minimalnu naknadu za godi\u0161nji odmor od 8%. Zaposleni na engleskom ugovoru imaju najmanje 5,6 nedelja, \u0161to je 28 dana plac\u0301enog odsustva.<\/p>\n\n Trinaesti i \u010detrnaesti dodatak na platu o\u010dara\u0107e mnoge zaposlene. Me\u0111utim, ne plac\u0301a ih svaki poslodavac. U Slova\u010dkoj mo\u017eete (ali ne morate) da je dobijete u bilo kojoj koli\u010dini, ali najmanje jednakoj prose\u010dnoj mese\u010dnoj zaradi zaposlenog. Pravo na 13. i 14. platu u Austriji nastaje nakon \u0161to zaposleni obavlja rad 5 meseci, \u0161to je na nivou jedne mese\u010dne plate. Za rad tokom cele godine, zaposleni ima pravo da udvostru\u010di mese\u010dnu platu. U Nema\u010dkoj, zaposlenom se isplac\u0301uje 13. zarada posle 6 meseci rada, dok 14. zarada nije fiksna. U Holandiji i Engleskoj isplata 13. i 14. plate nije propisana zakonom. Da li zaposleni prima nov\u010dani dodatak zavisi od konkretnog poslodavca.<\/p>\n\n Znate onaj osec\u0301aj kada prehlada po\u010dne da vam ograni\u010dava \u017eivot, zatim upaljeno grlo i kona\u010dno morate da ostanete u krevetu sa groznicom? U Slova\u010dkoj, u slu\u010daju bolesti, prvih 10 dana bolovanja pla\u0107a poslodavac<\/strong>, a od 11. dana socijalno osiguravajuc\u0301e dru\u0161tvo. Poslodavac plac\u0301a 25% dnevne osnovice za procenu od 1. do 3. dana i 55% dnevne osnovice za procenu od 4. dana. U slu\u010daju bolesti u Austriji, zaposleni ima pravo na redovnu nadoknadu tokom radne godine u trajanju od 6 nedelja punog bolovanja i 4 nedelje polovine bolovanja<\/strong>. Ako zaposleni tra\u017ei bolovanje u Nema\u010dkoj, poslodavac prvih 6 nedelja plac\u0301a 100% redovne zarade<\/strong>, potom fond za socijalno osiguranje 70% redovne plate. Prema holandskom zakonodavstvu, u slu\u010daju bolesti zaposlenog, poslodavac nastavlja da isplac\u0301uje najmanje 70% plate (u roku od dve godine).<\/p>\n\n Ako zaposleni radi u Engleskoj i bolestan je vi\u0161e od 4 dana <\/strong>zaredom (uklju\u010dujuc\u0301i praznike), od poslodavca\u00a0 mo\u017ee primati 94,25 funti (110,68 evra) nedeljno u trajanju od najvi\u0161e 28 nedelja<\/strong>. Ovaj se ne upla\u0107uje prva tri dana bolesti. Potvrda od ljekara obi\u010dno se tra\u017ei samo od 8. dana odsustva s posla. Do tada je dovoljno svedo\u010denje zaposlenog.<\/p>\n\n \u017dena ima pravo na porodiljsko odsustvo u Slova\u010dkoj 34 nedelje nakon rada 270 dana pre poro\u0111aja<\/strong>. Iznos naknade za materinstvo je 75%<\/strong> dnevne osnovice za jedan kalendarski dan. Period za\u0161tite trudnica u Austriji zapo\u010dinje 8 nedelja pre o\u010dekivanog ro\u0111enja deteta i zavr\u0161ava 8 nedelja nakon toga, \u0161to predstavlja platu od 100% u trajanju od 16 nedelja<\/strong>. U ovom periodu \u017eena mo\u017eda nec\u0301e obavljati svoj posao, ali zapo\u0161ljavanje se nastavlja i umesto zarade isplac\u0301uje se porodiljska naknada. Maj\u010dinsko odsustvo u Nema\u010dkoj obi\u010dno po\u010dinje 6 nedelja pre o\u010dekivanog datuma poro\u0111aja i zavr\u0161ava 8 nedelja nakon poro\u0111aja. Majka prima platu od 100% od svoje redovne plate tokom 14 nedelja.<\/strong><\/p>\n\n Porodiljsko odsustvo u Holandiji traje 10 nedelja, a dr\u017eava pla\u0107a 100% maj\u010dinskog dohotka<\/strong>. Mo\u017ee po\u010deti vec\u0301 6 nedelja, ali najkasnije 4 nedelje pre planiranog poro\u0111aja i nastavlja se nakon ro\u0111enja do nazna\u010denih 16 nedelja. Svaka \u017eena koja radi u Engleskoj ima pravo na 52 nedelje porodiljskog odsustva<\/strong>. Prvih 6 nedelja primaju 90% prose\u010dne nedeljne plate ili 90% prose\u010dne zarade 33 nedelje (ovisno o tome koja je ni\u017ea).<\/p>\n\n Mo\u017eda ste danas mnogo godina udaljeni od penzije, mo\u017eda je imate iza ugla, ali na kraju svi imamo isto pitanje – koliko c\u0301emo, kad za nju do\u0111e vrijeme, primati u ime vi\u0161egodi\u0161njeg rada? U Slova\u010dkoj, zagarantovana penzija za 30 godina radnog sta\u017ea iznosi 33% bruto prose\u010dne zarade<\/strong> od pre dve godine. Za penziju od 31 do 39 godina penzija se povec\u0301ava za 0,02 puta vi\u0161e od izdr\u017eavanja, a sa 40 godina za 0,03 puta vi\u0161e od visine izdr\u017eavanja. Ako u Austriji plac\u0301ate penzijsko osiguranje vi\u0161e od jedne godine, zaposleni c\u0301e imati pravo na alikvotni iznos austrijske penzije.<\/p>\n\n Iznos penzije u Nema\u010dkoj varira u zavisnosti od visine dohotka, koja mo\u017ee biti u rasponu od 55,6% – 57,2% od prose\u010dne plate<\/strong>. Penzija u Holandiji c\u0301e se izra\u010dunavati od prvog stuba sa 67 godina. Imate pravo na 2% od pune penzije za svaku godinu u kojoj radite<\/strong>. Imate punu penziju nakon 50-ih. Za sticanje bilo koje nacionalne penzije u Engleskoj, trebac\u0301e vam najmanje 10 kvalifikacionih godina<\/strong> u va\u0161em nacionalnom registru (nije nu\u017eno uzastopno). Ukupni iznos nove dr\u017eavne penzije tada iznosi 164,35 funti (193,00 \u20ac) nedeljno.<\/p>\n\n Ka\u017ee se da ko dobro jede, ne raspravlja se. Sigurno se to odnosi i na obroke u toku radnog vremena. U Slova\u010dkoj, zaposleni ima pravo na dodatak za topli obrok od najmanje 3,83, \u0161to je 75% od 5,10e<\/strong>. Ostatak plac\u0301a sam zaposleni. U Austriji zaposleni dobijaju 26,40e dnevno<\/strong>. U Nema\u010dkoj ovaj doprinos vredi 22,50e dnevno<\/strong>. U Holandiji i Engleskoj zaposleni hranu plac\u0301a sam.<\/p>\n\n Nisu sve dr\u017eave zakonom predvidele le\u010denja \u010dlanova porodice. Zaposleni imaju pravo na brigu o \u010dlanu porodice u Austriji ili naravno u Slova\u010dkoj. Ako se brinete o \u010dlanu porodice koji \u017eivi sa vama u Austriji, mo\u017eda c\u0301e vam biti odobren dopust i dalje dok primate platu, pod odre\u0111enim uslovima. Dozvola za negu postoji tokom jedne nedelje. Ako Vam je potrebno da koristite ovu uslugu u Slova\u010dkoj, pravo na negu \u010dlana porodice traje najvi\u0161e 10 kalendarskih dana u 55% \u200b\u200bod iznosa dnevnice.<\/p>\n\n Kako sve u \u017eivotu ima svoje prednosti i nedostatke, tako je i ovog puta. Kona\u010dno, svaka zemlja ima pozitivnu finansijsku korist za zaposlene. Me\u0111utim, neke dr\u017eave ne plac\u0301aju naknade koje smo naveli, a zaposleni ih mora sam platiti. Sa na\u0161e ta\u010dke gledi\u0161ta, rad u Austriji bi bio idealan, jer bi sve navedene beneficije poslodavac isplatio u relativno visokom iznosu. Tako\u0111e poslodavac obezbe\u0111uje veliki broj slobodnih dana tokom bolovanja, materinstva ili odsustva. Ne ustru\u010davajte se da provjerite na\u0161a trenutna slobodna radna mjesta<\/strong><\/a> (ne samo u Austriji) i uvjerite se sami. Kontaktirajte nas<\/strong><\/a> da bismo Vam pomogli da prona\u0111ete pravi posao za Vas.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U kojoj dr\u017eavi je bolje pla\u0107eno porodiljsko odsustvo? Gde se mo\u017eete prijaviti za najvi\u0161e slobodnih dana? Kako funkcioni\u0161e bolovanje u odre\u0111enim zemljama? I kako se pla\u0107a rad vikendom i praznicima? Mi znamo gde se najvi\u0161e isplati raditi.<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":11035,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[109,130],"tags":[],"acf":{"facebookpost":"","popis_socialneho_obrazku":""},"yoast_head":"\nRad vikendom, no\u0107ni rad i rad praznicima<\/h2>\n\n
Odmor<\/h2>\n\n
Pravo na 13. i 14. platu<\/h2>\n\n
Bolovanje<\/h2>\n\n
Maj\u010dinski\/roditeljski dodatak<\/h2>\n\n
Penzija<\/h2>\n\n
Topli obrok<\/h2>\n\n
Briga o \u010dlanu porodice<\/h2>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/atena.sk\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/Tabulka_blog_SK.jpg\")
<\/figure>\n\nI kao zaklju\u010dak, gde je najbolje mesto za rad? <\/h2>\n\n