Jedan od najozbiljnijih, ne tako popularnih problema današnjice je starenje stanovništva. Unutar Evropske unije evidentiraju se problematični pokazatelji stope nataliteta, što dovodi u pitanje budućnost radne snage ne samo u našoj zemlji.
Iako se Evropska unija proširuje kako bi uključila nove države članice, a bogatstvo njenih građana je u porastu, mora da se bori sa ovim problemom. Sve više novorođenčadi je ugroženo od strane tržišta rada, zdravstvenog sistema i penzionog sistema. Demografski izveštaji upozoravaju na to da evropsko stanovništvo polako izumire. U isto vreme, ankete pokazuju da Evropljani priželjkuju više potomaka. Međutim, samo ako su ekonomski dovoljno obezbeđeni.
Da li ćemo biti svedoci demografske krize?
Velika je pretpostavka da ćemo u narednim decenijama biti svedoci demografske krize bez presedana. Zbog niskih stopa nataliteta, mladih ljudi koji odlaze u inostranstvo, povećanog životnog veka i otuđenosti, možemo postati jedno od najstarijih društava u Evropskoj uniji. Naravno, starenje stanovništva je trend koji utiče na sve razvijene nacije sveta, tako da to nije samo naš problem. U pogledu demografskog predviđanja, Zapadna i Severna Evropa su u značajno boljoj poziciji od zemalja Južne i Istočne Evrope. Rešenje za demografsku krizu bi, dakle, trebalo da uključuje ekonomske mere, mere zapošljavanja i porodične mere.
Dok će u zemljama poput Norveške, Danske i Irske broj stanovništva biti u porastu, Finska će povećati broj stanovništva stabilnom stopom rasta stanovništva. Nakon 2030. godine, Slovačka očekuje postepeno izumiranje i istovremeno starenje stanovništva kao zemlja Zapadne i Severne Evrope. Danas smo među najmlađim opasnostima po starosne nacije tj. stariji smo od drugih. Do 2060. godine ćemo biti jedna od starijih nacija u Evropi. To znači da će zdravstvena zaštita i penzioni sistem biti mnogo teži. Stoga se starenje neće dogoditi, osim vrlo dinamično. Postaćete najkompetentnija od najbržih zvezdanih populacija u Evropi.
Efekat niskih stopa nataliteta će postepeno povećavati starenje stanovništva
Demografski trendovi u evropskim zemljama previše su različiti da bi omogućili jedno predviđanje rasta produktivnosti u Evropi. Ne postoji zemlja koja je samo na pozitivnoj strani, ali neke procene trenda su vidljive. Demografski „pobednici” su severne zemlje, ali i Nemačka, gde će se udeo uzrasta od 30-49 godina povećavati u narednoj deceniji. Sličan trend se očekuje u Danskoj, Belgiji, Holandiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Povećanje produktivnosti rada u Centralnoj i Istočnoj Evropi se takođe može okončati zbog smanjenja broja zaposlenih uzrasta od 30-49 godina zbog njihove stalne migracije na Zapad. To će uglavnom osetiti Češka i Mađarska. Slovačka bi trebalo da bude manje pogođena, ali će u narednoj deceniji takođe doći do opadanja u broju radnika.
Može postojati nekoliko razloga za nepovoljna predviđanja. Stopa plodnosti u Slovačkoj je niža nego u zemljama Zapadne i Severne Evrope. Žene su više okrenute ka svojim karijerama, manje je brakova i razvoda. Ovome se moraju dodati novi obrasci zajedničkog života, za koje savetujemo samohrane roditelje ili homoseksualne sindikate. Mnogi mladi ljudi odlaze u bogatije zemlje radi boljeg obrazovanja i poslovnih prilika. Ostaje paradoks da smo zatvoreniji za imigrante iz drugih zemalja i nismo im posebno privlačni. Dakle, nismo jedina država koja se bori, odnosno koja će se boriti sa gubitkom ljudi.
„Prirodno opadanje je mnogo češće u Evropi nego u SAD-u zbog starije populacije, nižih stopa nataliteta i manje plodnih žena. Prirodno opadanje je glavna politička briga, jer smanjuje demografsku otpornost iz regiona, smanjujući njegovu ekonomsku održivost i konkurentnost.”
– demograf Dudley Poston sa kolegama sa teksaškog univerziteta A&M
Migracija kao rešenje problema
Ako stanovništvo stari, postojaće manje radnih aktivnosti i više penzionera. Može doći i do situacije u kojoj će broj stanovništva rasti, ali ekonomski nivo neće stvoriti uslove za zadovoljavajući život. Međutim, strani radnici bi mogli da doprinesu rastu privrede. Oni su prilagodljivi i idu u one sektore struke u kojima postoji najveći manjak radne snage.
„Zemlje Evropske unije koje podržavaju porodičnu politiku i usklađivanje posla i porodičnog života imaju više stope nataliteta. Imigracija daje značajan doprinos oporavku i osnaživanju aktivnog stanovništva sa različitim nivoima stručnosti.”
– sociolog François Héran
Prema našem mišljenju, otvaranje granica ka zemljama trećeg sveta je jedan od načina izbegavanja demografske krize. Osim ako se stope nataliteta, migracije ili smrtnosti značajno ne povećaju, brzo će se povećati i pritisak na penzioni sistem. Migracija može da bude ključni uslov za sprečavanje starenja stanovništva i gubitka radne snage. Ovo ne bi predstavljalo rizik za preopterećenje penzionih sistema u skoro svim zemljama Evropske unije. Pozitivan uticaj ćemo imati samo kada društvo bude u stanju da upravlja migracijom i konsoliduje je.
