Божић се везује за свечану вечеру на Бадњи дан, када се окупи цела породица. Састаће се и они чланови породице који не успеју да нађу времена за посету у друго доба године. Божићна вечера има мало другачији облик у свакој земљи, који се заснива на специфичним традицијама.
Божићна вечера у Немачкој
У Немачкој, празнична храна варира од региона до региона. Једно од омиљених божићних јела Немаца су кобасице са кромпир салатом – са или без мајонеза. Тада су популарне печена патка и гуска или кувана шунка. На другим местима више воле рибу са салатом. У Бадену једу шаране, у другим крајевима више воле пастрмку и јегуљу. Традиционалне укључују конзерве. Ту је и раклет који настаје топљењем сира и служи се уз кувани кромпир, али и фонди или свињски и свињски филе у кари крему.
Божићна вечера у Аустрији
На божићној трпези не изостају поховани шаран, живина на разне начине или свињски котлети, риба и зец. Као супа доминира супа са кнедлама од јетре. Јело које Аустрију издваја од других земаља је кукурузна каша са сувим грожђем и јабукама преливена ликером од вишања. Као посластица омиљена је торта или стола која се залива кафом.
Божићна вечера у Енглеској
Традиционално божићно јело је пуњена ћуретина пиринчем или кромпиром, гриловано поврће (прокулице, першун, шаргарепа, махуне пасуља) и пудинг од шљива који се фламбира румом или ракијом. Овај пудинг садржи разноврсну мешавину: ораси, јаја, шећер, презле и лимун. Друга храна која се једе су шкампи и димљени лосос.
Божићна вечера у Холандији
Овде се једе неколико врста меса (среће, говедина, зец, патка, фазан), морски плодови: риба и шкампи са поврћем, сосови, кромпир и салате. Специфичан обичај који је традиционалан за ову земљу је такозвани гурмански. Људи се састају за посебним столом, на коме домаћин унапред припрема састојке. Онда их свако сам кува у тигању. Овај обичај је сачуван захваљујући некадашњој холандској колонији – Индонезији.
Божићна вечера у Хрватској
Пост се поштује, па је главно јело хоботница, бакалар на разне начине или друга врста рибе (шаран, штука) са печеним кромпиром и кромпир салатом. Бакалар се најчешће прави са маслиновим уљем, першуном и белим луком. На крају не смеју да изостану божићни колачи. Традиционални типични десерт је фритуле – мале округле пржене крофне са сувим грожђем.
Божићна вечера у Мађарској
Некада је овде био обичај да се на сто стави додатни столњак као симбол примања Исуса, који је могао да се придружи јелу као путник. Због Великог поста није се служило месо пре поноћне мисе. Јабуке, ораси, бели лук и мед које су људи сами узгајали били су део божићне вечере. Палоци (етнографска група) јели су бели лук да би сачували своје здравље за наредну годину. Сваки члан породице је разбио орах, а ако је био здрав, то је значило да ће онај ко га једе бити здрав и у наредној години. Ако разбију лош орах, вероватно ће се разболети следеће године. Глава породице је исекао јабуку на онолико комада колико је било људи за столом. На божићној трпези била је и каша од мака (губа), која се преливала топлим слатким млеком. Негде су међу божићна јела уврштене и препеченице од мака, ораха или свјежег сира.
Вечера почиње тостом уз чашу вина. Традиционална јела укључују супу од гулаша или супу од купуса са печуркама. Понегде се служе пампушики или божићни колачи са чоколадним орахом, али се спремају и пасуљ, сочиво и кнедле. Касније су пржена риба и кисели кромпир са луком постали традиција. Тренутно се најчешће конзумира зачињена рибља чорба, халасзле. Бејгли је традиционални божићни слаткиш са орасима, маком или јабукама.
Божићна вечера у Бугарској
У Бугарској се на Бадње вече, због строгог поста, конзумира искључиво веганска храна (без рибе, јаја, млечних производа и меса). За Бугаре су типични такозвани сарми. Ово јело се састоји од пиринча умотаног у кисели купус или листове грожђа, најчешће уз месо, али не на Бадњи дан због поста. Популарне су паприке пуњене пиринчем или пасуљем. Типична је слатка пита од бундеве – тиквеник. Добро је успостављена традиција да се служи неколико курсева. Мора их бити најмање 7 (у неким породицама их има и 9, 11 или 13).
Спрема се и служи традиционални бугарски хлеб који је украшен. Зове се пита. У њега се убацује новчић. Каже се да ко добије парче са новчићем имаће среће целе следеће године. Занимљиво је да се сто после вечере не чисти, већ се тако оставља целу ноћ. Тањир са порцијом хране ставља се и за Марију, мајку Исусову.
Божићна вечера у Румунији
У Румунији, непосредно пред Божић, обичај је да се има традиционални месар. Затим се током божићне вечере конзумирају свињски производи: кобасице, џигерица, динстано. Гозба почиње око девет увече, а свечана вечера траје до поноћи. Традиционално румунско божићно јело је такозвана сармале, месо умотано у лист купуса у ролат.
Божићна вечера у Литванији
На Бадње вече Литванци имају богату гозбу у виду до 12 јела – по једно за сваког апостола. Међутим, у врсти оброка преовладава умереност. Пост се поштује, стога се не послужују ни месо ни млечни производи. Вечера се углавном састоји од рибе (харинга у парадајзу, печурке, сос од лука, димљена јегуља), хлеб, поврће – купус, кромпир. Као десерт се служи пудинг од бруснице.
Божићна вечера у Словачкој
Већина Словака пости на Бадње вече. Типичан је купус са печуркама, понекад и сочиво, као и шаран или рибљи филе са кромпир салатом као главно јело. Они који не посте једу котлете. Популарне су здравице од мака или бриндзе. На крају вечере једу се обланде или тубе са медом. Уобичајено је да се испод тањира и столњака ставља новац, што би требало да обезбеди обиље у наредној години.
Која јела не смеју да изостану на вашој свечаној трпези? Пишите нам у коментарима.
