Neočekivani događaj,sa dramatičnim uticajem na svet. Ponekad doleti i odleti, ali ostavlja iza sebe ostavi trag. Crni labud se vratio.
Nije bilo drugačije u 2008. godini, kada je snažno pogodio globalni finansijski sistem. Ili u 2011. kada je Evropu uzdrmala dužnička kriza. Svet se još nije oporavio od posledica krize prie decenije, o čemu svedoče nulte kamatne stope i nastavljeno kvantitativno ublažavanje. Dok posledice izvornog sistemskog uništavanja još uvek traju, crni labud je ponovo leteo svetom. Ovaj put sa još većim potencijalnim posledicama.
Zemlje se bore protiv krize
Epidemiološke ili ekonomske krize imaju najmanje jedno zajedničko: njih se može zaustaviti. Mnoge zemlje u Aziji pokazale su kako se širenju malignog virusa može suzbiti i gotovo u potpunosti eliminisati. Upravnički i državno gledano, ovo je teška borba, ali moguća je.
Ako se preduzmu brzi i efikasni postupci i zaustavi širenje virusa u prvoj fazi, kao što je to slučaj, na primer, u Singapuru, ekonomske posledice su minimalne. Međutim, ako infekcija postane epidemija, koraci su mnogo složeniji i bolniji. Južna Koreja je takođe pokazala da se takva situacija može rešiti.
Evropski neuspeh
Evropa je zaostajala u sprečavanju i pripremi planova, testiranju potencijalno zaraženih ljudi, prikupljanju i ocenjivanju podataka. Ali takođe i u pristupu pojedinaca širenju epidemije. Nije iznenađujuće za mnoge, broj infekcija je porastao na hiljade dnevno u mnogim evropskim zemljama. Potvrđeno je da su oni premašili nivo u Kini.
Pad ekonomske proizvodnje iz oblasti Vuhan pokazao je koliko jaka karantena može imati na ekonomiju zemlje. Pad kineske ekonomije u prvom kvartalu bio je najveći od početka merenja. Ovo je takođe izazvalo velike zabrinutosti za zdravlje evropske ekonomije kako epidemija raste.
Situacija u Evropi bitno je različita od one u Aziji. U azijskoj lestvici vriednosti porodica je bila na vrhu, a država ispod nje, u Evropi je to bio sam pojedinac. Ispada da najveća prietnja širenju epidemije na starom kontinentu nije samo nepripremljenost Evrope za epidemiju, već posebno zapadni individualizam.
U Velikoj Britaniji, do četvrtine stanovništva je odbilo da promeni svoje koronavirusne navike. Čak i na osnovu svog položaja, britanska vlada nije preduzela drastičnije mere, poput ukidanja masovnih akcija ili zatvaranja škola.
Kraj trenutne ere globalizacije?
Koronavirus je uzrokovao pad realnih stopa za 1,5% u odnosu na očekivani razvoj bez pandemije. Mnogo evropskih pandemija takođe je rezultiralo padom trgovine. Dok su jači trgovinski odnosi pre krize doneli viši životni standard. Svaka briga za zdravlje donela je pad. Sa završetkom španskog gripa došao je kraj prve ere industrijske globalizacije, koja je već zamrla usled prvog Prvog svetskog rata. Kriza u koroni može tako blokirati lanac snabdevanja iz Kine, koji je izgrađen u poslednje dve decenije.
Možemo reći da će pandemije povećati zarade naviše, ali će razočarati u stvarnim prinosima. Za razliku od drugih katastrofa, poput ratova ili prirodnih katastrofa, pandemije nemaju oštru potražnju kapitala, što rezultira dužim periodom realnih kamatnih stopa na skromnom nivou..
