У њеним педесетим годинама, у њеном животу долази велика промена. Изгубила је посао и морала је да одлучи шта даље. Ингрид Кужелова (52) ухватила је бачену рукавицу, узвратила, научила језик, није се плашила иностранства, а данас је бебиситерка у Немачкој. Она је у нашем интервјуу открила шта доживљава током рада.
Ингрид брине о старијим мужевима, са којима су се навикли једно на друго. У почетку је, међутим, било смешних и непријатних ситуација, суза и криза. Данас ћу исплатити све за шта сам се борила“, каже Банскобистричанка.
Имали сте педесет година када сте одлучили да се бавите медицинском сестром. Шта се тада догодило у твом животу?
Дуго ми је баштованство било хлеб и путер, завршио сам средњу хортикултурну школу у Нитри и радио у цвећари у Банској Бистрици. Али онда су се смањили и ја сам изгубио посао. Пола године сам размишљао како даље, док нисам одлучио. Ишла сам на курс за медицинске сестре.
Зашто дојење?
Зато што сам увек имао позитиван однос према људима, а то се и потврдило у овом послу. У њему је јасно услов да волите људе и да се добро слажете са њима. Тако сам почела да радим за једну словачку приватну агенцију која тражи бебиситере за старије особе на неколико сати током дана. Посао ми се допао, али је био лоше оцењен, па сам одлучио да путујем у иностранство преко агенције за запошљавање Атена.
Какав је био твој страни језик?
Веома лоше. Никада нисам учио немачки у школи, па сам морао да га учим од нуле. Купио сам ДВД, књигу и уписао се на курс језика. Испити су били мука. Направио сам их по трећи пут. Када сам држао сертификат у рукама, био сам поносан на себе, али сам онда дошао у немачко домаћинство и сазнао да је све другачије.
Оно што се десило?
Агенција ми је пронашла мужеве немачке, обоје мобилне, без већих здравствених проблема. Дошао сам код њих, поздравио се и представио се. Господин је био јако фин од првог тренутка, рекао ми је, бићемо близу и можете нас звати старица и старица. Сели смо и он је почео да ме пита за моју породицу и посао.
Онда ме је питао нешто што уопште нисам разумео, па сам само климнуо главом и осмехнуо се. Старац ме је погледао и рекао, не разумеш ме, зар не? Поцрвенела сам. Мислио сам, па, сад ће ме послати кући. Међутим, изненадио ме је нечим другим.
Сваки дан је са мном писао диктате јер је хтео да ме научи немачки. Код куће имам грубу свеску са нашим свакодневним вежбама у њој. У почетку је било буквално море црвеног, али што смо више писали, мој немачки је постајао бољи.
Колико година имају супружници о којима бринете?
Старац 82 и старица 85. Много смо се смејали док смо учили, али могу вам рећи да данас много боље знам немачки. Много причамо јер су обоје комуникативни. То ми такође много помаже.
какав је ваш однос?
Одлично. Кажу ми да сам као њихова ћерка. Навикли су се на мене и сваки пут када одем јако су нервозни. Нашли смо пут једно до другог јер су били стрпљиви према мени. Имам и стрпљења са њима, без тога не би било. Ово је вероватно најважније у овом послу, а и – имати преглед.
Како изгледа твој дан? Које су ваше одговорности?
Имамо договор да старац спреми доручак, ја сиђем у пола осам, старица и ја одемо у купатило, истуширам је и помогнем јој да се обуче. Онда читају дневне новине и ја увек у девет одем да купим нове новине. Направићу пудинг и почети да кувам ручак.
Смешно је било што старац раније није јео супе, али ја сам навикао на њих, варирао сам их и он их је научио. Поподне седимо уз кафу и колаче, па ја идем у шетњу. Враћам се у шест, спремам вечеру и после вечере одлазим у своју собу и имам времена за себе. Убризгавам старцу инсулин пет пута дневно, то ми је читав посао.
Па ти варираш ручкове, јеси ли прошао за кувара?
Старица ми је одмах на почетку рекла да нећемо експериментисати и да ћемо кувати немачку храну. Показала ми је како да их спремам, јер се и гулаш кува другачије него ми у Словачкој. Зато смо прво заједно кували сваки оброк. Морао сам да се навикнем на то да воле да се храна сервира буквално топла. Једном сам добио притужбу да је хладно. Тамо морате буквално да испарите са плоче.
Када је наступила ваша прва криза?
После прве недеље. Бојао сам се да сиђем, рекао сам себи, нећу више моћи да говорим. И ја сам плакала, али сам онда рекла себи, опамети се, имаш добру породицу, покушавају да те уче немачки, бесплатно учиш језик и имаш потпуну слободу.
Потребно је неко време да се човек навикне. Ја сам заправо дошла у ову породицу као замена, јер је претходна дадиља морала да оде. Старац се заљубио у њу и старица је од тада била веома љубоморна. Па можете да замислите како је био наш први контакт, гледала је у мене, није се смејала.
Знате, нисте много волели претходне дадиље, али ја имам стрпљења са људима. Важно је не провоцирати и разумети ту особу. Желео сам да избегнем било какве знаке невоље, никада нисам провоцирао, увек носим широке мајице. На крају сам се старици толико допао да ме је, када сам први пут одлазио, ухватила за руку и рекла: Али хоћеш ли се вратити? Не лажеш нас, зар не? Сад кад долазим, она не иде ни на спавање, чека да ме дочека.
Да ли је било ситуација које су вас научиле нечему новом?
Кад су се старица и старица посвађале, ја сам то однео. Од тада, кад год имају размену, устанем и одем у собу. Рећи ћу старцу, кад завршиш, назови ме и ја ћу сићи. Овако избегавам сукобе, нисам ни на једној ни на другој страни. И то је веома важно.
Да ли сте поставили нека правила?
Сваки пут када одем, покажем им ствари које носим кући. Ова идеја им није из главе, они не желе да то урадим, али ја стојим при томе. Имала сам лоше искуство јер је дадиља са којом сам се смењивала у претходној породици украла господину златни прстен. Нико ме није оптужио, али не желим ни да се то икада догоди. Захваљујући овом мом правилу, психички сам миран, потпуно смо начисто по овом питању и то ми је јако важно.
Колико дуго идете на турнеје у Немачку?
За три месеца. Дуго је то, али могу то да поднесем јер се заиста осећам као да су ми бака и деда. Не забрањују ми, не усмеравају ме, само увек имам мобилни код себе када изађем. Десило ми се једном да сам се изгубио. Пролазио сам поред цркве и одједном нисам знао где сам. Избезумљено сам позвао старца и он ми каже да се смирим и прочита ми назив улице на кући. Био је код мене за пет минута.
До које године се овај посао може радити?
Све док имате довољно снаге. Са мном у иностранство путују и пензионерке. Ако су витални, могу да се носе са дојењем.
Да ли сте спремни на чињеницу да се здравље брачног пара може погоршати?
Да, ја сам. У Словачкој сам радио у социјалној установи где су услови били заиста тешки. Побринуо сам се за ове старије и видео их како умиру. Међутим, о томе је и реч у овом делу, с тим се мора рачунати. Добри односи су веома важни, али је једнако важно бити професионалан. Радите с љубављу, али држите потребну дистанцу.
Каква особа чини доброг неговатеља?
Дефинитивно толерантан и стрпљив. Она мора да рачуна са бригом о особама са деменцијом који имају другачија стања и не мисле све што кажу. Добар неговатељ мора искрено да воли људе, иначе ће му посао представљати муку.
Имам дар да могу да придобијем људе. Чак и они који су на почетку одмерени ће после неког времена почети да се смеју. Када се ово деси, тада се лед ломи.
