Digitalizacija će u narednim godinama promeniti rad i navike u svetu. Iako ova promena donosi brojne rizike za poslodavce. Prema nedavnoj analizi ona bi mogla da donese i nekoliko mogućnosti. Da li je društvo spremno za to?
Predstojeća industrijska revolucija 4.0. će imati ogroman uticaj na globalnu radnu snagu. Mašine i veštačka inteligencija će povećati svoj udeo u industriji. Očekuje se da će do 2025. godine deo radne snage pasti sa 71% na 58%. Ono što se u prošlosti dogodilo u svim tehnološkim revolucijama će se ponovo dogoditi. Sadašnja će se razlikovati samo u tempu i rasponu koji je bez presedana u istoriji.
Čovek naspram mašine
Atmosfera na tržištu rada se dramatično promenila poslednjih godina. Povećana robotizacija proizvodnje i usluga zajedno sa očekivanim pojavom veštačke inteligencije smatra se uništavačem radnih mesta i alatom za zastrašivanje radnika. Fleksibilan rad može da znači i više posla i može da dovede do stresa i zdravstvenih problema. S tim u vezi, do 78% ispitanika je izjavilo da digitalizacija povećava njihov obim posla. Oni se plaše povećanja potrebne produktivnosti. Zbog toga industrijska revolucija 4.0 donosi mogućnosti, ali i rizike.
Nove tehnologije i dalje stvaraju nove mogućnosti na tržištu rada. Iako će se 70 miliona radnih mesta potpuno promeniti ili nestati, očekuje se da će dodatnih 133 miliona novih poslova biti podeljeno između mašina i ljudi. Prema istraživanju, gotovo 40% globalnih kompanija pretpostavlja da će se zahvaljujući automatizaciji i novim tehnologijama otvoriti nova radna mesta i da do 60% trenutnih poslova može biti zamenjeno računarima ili robotima. Industrijska revolucija 4.0 će imati svoje dobitnike koji će od nje profitirati, ali i gubitnike.
„Budućnost rada je u našim rukama i u velikoj meri će zavisiti od političkih odluka zemalja. U skladu sa ovim odlukama, da li ćemo uspeti ili nećemo zavisi od naše sposobnosti da iskoristimo potencijal svih ovih digitalnih i tehnoloških promena, kao i sposobnosti da se nosimo sa svim preprekama.”
– Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Lider u robotizaciji je Nemačka.
Internet je osnova industrijske revolucije. Zadatke koji se ponavljaju će preuzeti mašine, a ljudi će obavljati kreativne poslove. Međusobna komunikacija između mašina u fabrici bi trebalo da brzo poveća produktivnost i da donese promene u industriji. Uređaji neće biti podešeni za obavljanje određene aktivnosti, ali će se prilagoditi različitim zahtevima. Prilagodljivost mašina će uključiti klijente u proces proizvodnje. Fleksibilnost ponašanja i korišćenje uređaja će značiti brzo smanjenje troškova proizvodnje.
Ako bi robotizacija proizvodnje uništila radna mesta, zemlje poput Japana, Južne Koreje ili Nemačke bi morale da se suoče sa katastrofalnom nezaposlenošću. Nemačka kao lider robotike u Evropi trenutno ima najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih 25 godina iako je broj robota u Nemačkoj porastao iznad proseka. Fabrika kompanije Siemens u gradu Amberg je 75% automatizovana i ljudska intervencija je obično neophodna samo tokom instalacije opreme i u vezi sa koordinacijom nekih komponenti proizvodnog procesa. Rezultat je brzo povećanje produktivnosti, a verovatnoća za neispravan proizvod je samo 0,0000115%. Čak je i Slovačka jedan od lidera u oblasti robotike, a broj robota koji se koriste u našoj zemlji se stalno povećava. Istovremeno, raste i zaposlenost.
Rastući trend korišćenja robota u proizvodnji ima potencijal da izmeni mapu globalnih lanaca vrednosti. U prošlosti su kompanije prebacivale proizvodnju iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju sa jeftinom radnom snagom. Trenutno sve više pojedinačnih primera svetskih kompanija, kao i istraživanja zasnovanih na dokazima, ukazuju na činjenicu da one premeštaju svoju proizvodnju u razvijene zemlje.
Pomoću veštačke inteligencije do višeg nivoa
Kako bi se osiguralo da će se trenutna industrijska revolucija nastaviti u korist industrijalizovanih zemalja, industrijska preduzeća, vladini zvaničnici, naučnici i socijalni partneri moraju da izgrade inicijative slične uspešnoj industrijskoj revoluciji 4.0. Ovaj globalni koncept će biti modernizovan pomoću veštačke inteligencije, jer će ova tehnologija u budućnosti biti uključena u sve. Uključujući informacione tehnologije, proizvodnju, rukovanje industrijskim fabrikama, proizvodima i uslugama. Industrijska veštačka inteligencija može da unapredi industrijsku revoluciju 4.0 na viši nivo.
„Alati za digitalno poslovanje se posebno šire u fabrikama automobila kojima je hitno potrebna fleksibilnost, brz odgovor na zahteve kupaca, kraće vreme proizvodnje, kao i povećanje kvaliteta i efikasnosti. Svakog trenutka novi proizvodni model izlazi iz proizvodne linije koja donosi potpuno nove zahteve ka sistemima za upravljanje na svim nivoima. Međutim, digitalne poslovne tehnologije takođe postepeno prodiru u ostale sektore proizvodnje.”
– Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Istraživači sa Univerziteta u Manhajmu kažu da veštačka inteligencija ugrožava samo 9% radnih mesta. S druge strane, istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tvrdi da je to 14%, a naučnici sa Oksfordskog univerziteta u svom dokumentu procenjuju da će 47% radnih mesta biti izloženo riziku zbog automatizacije. Možemo samo da nagađamo kako će najskoriji razvoj veštačke inteligencije i robotike uticati na tržište rada. Razvoj događaja pokazuje da su radnici u industriji sa nižim nivoom obrazovanja i obično sa nižim platama najviše izloženi automatizaciji. Prema istraživanju OECD-a koje ne uključuje demografske promenljive, od 6% (Norveška) do 33% (Slovačka) radnih mesta bi trebalo da bude automatizovano.
