Razlika u platama među polovima i dalje je aktuelna tema gotovo u celom svetu. Prema analizi međunarodnog portala, žene zarađuju u proseku 2-11% manje od muškaraca na istim pozicijama u pojedinim evropskim zemljama.
Ravnopravna zarada za isti posao bez obzira na pol zabeležio je i Ugovor o osnivanju Evropskih zajednica 1957. Međutim, više od pola veka stvarnost je bila takva da razlika u platama polova i dalje postoji. U poslednjih 10 godina zabeležen je samo blagi napredak.
Da li su primetne razlike u platama?
Nejednakost u platama muškaraca i žena leži u prosečnoj bruto satnici. Faktori koji utiču na nivo plate se ne uzimaju u obzir – na primer, obrazovanje, odrađeni sati, vrsta zaposlenja, prekidi u karijeri ili rad sa skraćenim radnim vremenom, međutim, statistika pokazuje da žene u EU imaju tendenciju da zarađuju manje od muškaraca.erovnosť
Kraće radno vreme odnosi se na 7% zaposlenih žena, u slučaju muškaraca to prelazi 3%.
Razlike u platama su takođe povezane sa porodiljskim i roditeljskim odsustvo.
Razlika u platama znatno varira od jedne do druge evropske zemlje. Najviše su u Estoniji (22,7%), Nemačkoj (20,9%), Češkoj (20,1%), Austriji (19,6%) i Slovačkoj (19,4%). Najmanji razlike u platama su u Rumuniji (3%), Luksemburgu (4,6%), Italiji (5%), Belgiji (6%), Sloveniji (8,7%) i Poljskoj (8,8%).
V EU žena prosečno zarađuje 15% manje nego muškarac.
Najčešći razlog za niže zarade žena (približno 30% ukupne razlike u plaćanju) potiče iz rada u relativno slabo plaćenim sektorima (poput nege, prodaje ili obrazovanja). Suprotno tome, udeo muškaraca na bolje plaćenim poslovima u nauci, tehnologiji ili inženjerstvu je veoma visok (više od 80%).
Unutar istih profesionalnih kategorija žene su manje ocenjene ili nakon povratka sa porodiljskog odsustva dođu u niži razred ili moraju ponovo započeti izgradnju karijere.
Pravedna naknada donosi prednosti celom društvu
Nejednakost u platama između žena i muškaraca takođe se povećava sa godinama. Kada žene uđu na tržište rada, ova razlika je relativno mala i produbljuje se tokom njihove karijere, zajedno sa sve većim zahtevima porodičnog života. Stoga, žene takođe manje štede, manje ulažu i više su izložene riziku od siromaštva u starosti.
Uravnotežavanje naknade nije samo stvar elementarne pravde. Ovo bi takođe ojačalo ekonomiju, jer bi žene imale veću kupovnu moć i mogle bi više da ulažu. Ovo bi takođe povećalo nacionalne poreske prihode i ublažilo teret na sisteme socijalne sigurnosti. Međutim, smanjenje razlike u platama među polovima za 1 procentni povećalo bi bruto domaći proizvod za 0,1%.
Po pitanju smanjenja razlike u platama, takođe je u velikoj meri potrebna veća asertivnost i svest žena o mogućnosti pregovora o plati(pregovaranje, stavljanje hartije od vrednosti ili menice u opticaj ili njihova prodaja).
