Nakon Bregzita koji se drugu godinu očekuje u Evropskoj uniji, doći će do velikih promena u funkcionisanju zajedničke trgovine, kretanju ljudi, robe i usluga. Da li će poslodavci profitirati od Bregzita? Koji su nedostaci i prednosti odlaska Britanije iz Evropske unije?
Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije (EU) bez sporazuma, „tvrdi” Bregzit, najviše bi pogodio tržište rada na Malti, u Irskoj, Belgiji i Slovačkoj prema nedavnom istraživanju. Ove zemlje imaju intenzivnu razmenu robe i usluga sa Britanijom. Ujedinjeno Kraljevstvo uvozi oko 38% hrane, dok EU ima veliki deo uvoza prehrambenih proizvoda. Međutim, takva otvorenost će se uskoro završiti.
Izlazak Britanije iz EU će imati najveći uticaj na poljoprivredu
Prema istraživanju belgijskog Katoličkog univerziteta u Luvenu, pokazalo se da bi moguće povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz EU imalo fatalne posledice po ekonomiju Evrope u celini. Do 1,2 miliona ljudi koji tamo trenutno rade mogu da izgube posao zbog Bregzita. Pošto je evropsko tržište snažno povezano, Bregzit će uticati na sve nas. „Tvrdi” Bregzit bi pogodio različite sektore u različitim zemljama. Na primer, u Brazilu i Bugarskoj bi najviše trpela poljoprivreda, u Češkoj i Nemačkoj bi najviše bila pogođena automobilska industrija, a u Belgiji i Austriji to bi uticalo na maloprodaju i veleprodaju.
„U današnjem globalizovanom svetu, može se pretpostaviti da će, ako postoji manjak određene robe, tržišni prostor u većini slučajeva biti veoma brzo popunjen ponudama konkurencije, bilo da su to države članice EU ili preferencijalni uvozi.”
– portparol Ministarstva ekonomije
Evropsko zajedničko tržište se zasniva na principu slobodnog kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala. Ovaj sporazum će prestati da se primenjuje kada Britanija napusti EU. Odlaskom će se pokrenuti lanac koji će se verovatno razvlačiti godinama i postepeno će uticati na sve nas. Mada će Bregzit uticati na tržište rada i na same Britance. Prema belgijskom istraživanju, više od pola miliona bi moglo da ostane bez posla. Naravno, to će imati značajan uticaj i na ostale evropske zemlje. Oko 291.000 Nemaca, 141.000 Francuza, 139.000 Italijana i 122.000 Poljaka bi moglo da izgubi svoj posao. Odlazak Britanije iz EU će izazvati nekoliko problema.
Više od 1,2 miliona ljudi će izgubiti posao
Mnogi analitičari u Britaniji predviđaju da će se nezaposlenost u Britaniji, koja je trenutno oko 5%, najniža u poslednjih 10 godina, povećati nakon izlaska iz EU. Usporavanje ekonomije će se takođe negativno odraziti na zarade. Britanski Nacionalni institut za ekonomska i društvena istraživanja predvideo je da će realne zarade nakon napuštanja EU do 2030. godine biti od 2,2 do 7% niže nego kad bi Britanija ostala u bloku. S druge strane, pristalice Bregzita tvrde da će tržište rada biti dinamičnije nakon napuštanja Unije, bez ometanja evropskim propisima.
Na referendum je uticala i migrantska kriza koja je nastupila 2016. godine. Nemačka je želela da reši kvote i pitanje migrantske krize kroz akcioni plan između EU i Turske. To bi značilo dobrovoljni prijem migranata iz Turske. Pitanje odlaska Britanije iz Evropske unije je takođe postalo problem, jer statistike pokazuju da Ujedinjeno Kraljevstvo prima više migranata godišnje nego bilo koja druga država članica EU (uključujući Nemačku). Čak i pre nego što je objavljen zvanični referendum, strane banke i filijale u Londonu su počele da teže ka svom prebacivanju u drugu evropsku metropolu.
„Trenutno su strani radnici važan deo ekonomije Ujedinjenog Kraljevstva, tržište rada je željno nove snage. Ako ne dođe do katastrofalne recesije, postojaće malo interesovanja da se postojećim zaposlenima naprave bilo kakvi problemi, bez obzira na ishod!”
– analitičar Instituta za ekonomsku i socijalnu analizu
U slučaju „tvrdog” Bregzita, Ujedinjeno Kraljevstvo bi moglo da izgubi više od 1,2 miliona zaposlenih širom Evropske unije. Ovo bi bio veliki šok za britansku ekonomiju, što bi moglo da ima fatalne posledice.
Britanija kao „zemlja trećeg sveta”
U budućnosti će Britanija možda delovati i pod režimom „zemlje trećeg sveta” prema pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO). To znači da bi sama određivala pravila migracione politike. U ovom slučaju će možda postojati neka vrsta sistema bodovanja kao u Australiji, a strani radnici će biti regrutovani prema veštini. Najverovatnija alternativa je da će ljudi iz EU moći da nastave da rade u Ujedinjenom Kraljevstvu bez većih problema, ali neće dobijati, na primer, socijalne beneficije. Veruje se da je negodovanje prema migrantima u ovoj zemlji pre bilo opiranje plaćanju tih beneficija. S druge strane, još uvek postoje zanimanja u kojima Britanci nisu voljni da rade i još uvek će im biti potrebna strana radna snaga.
„Bregzit stvara neizvesnost za investitore i utiče na ekonomski rast odlaganjem ili čak premeštanjem geografskih odluka o investicijama i razvoju. Uticaj Bregzita je očigledno negativan za Evropu i njen ekonomski rast.”
– član upravnog odbora i direktor za investicije DSS Poštova banke
Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije čini se neizbežnim. Naš zadatak će biti da ovu priliku u potpunosti iskoristimo i pokušamo da maksimiziramo pozitivan uticaj na ekonomiju. Istovremeno će biti neophodno da se minimiziraju negativne posledice odlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske zajednice. Britanske kompanije će biti primorane da presele svoju proizvodnju i lokaciju kako bi ostale konkurentne. Na ovaj način će britanske kompanije imati eminentni interes za osnivanjem filijala u Evropi. Nakon napuštanja Unije će sporazumi o migraciji ostati nepromenjeni i neće biti povećanja fleksibilnosti propisa u Ujedinjenom Kraljevstvu.
