Хоће ли ми платити за мој рад? Хоће ли бити фер према мени? Да ли ћу бити плаћен колико и редовни запослени? Ово су најчешће бриге људи који траже посао преко агенције за запошљавање. У поређењу са прошлим, данашње законодавство их штити много више.

Ко би од нас желео да вредно ради месец дана и добије потпуно другачију плату од обећане? Не тако давно многе агенције за запошљавање су заиста припадале категорији „олоша“. Људима на радном месту давали су бенефиције, али га никада нису добили или уопште нису добили плату.

Међутим, Закон о раду је промењен у марту 2015. године – много више штити људе који су се запослили преко агенције за запошљавање. Промена је помогла и самим агенцијама које пружају квалитетну услугу. То је знатно отежало ситуацију неправедним онима који су заобилазили закон.

Контрола ограничава шпекулантима

По новом Закону о раду, за испуњавање уговорених услова надлежне су и агенције за запошљавање. Фирма која користи агенцијске службенике има право да их проверава, да добије информацију од чега се састоји плата запослених у агенцији. Такође ће се сазнати, на пример, да ли агенција уредно уплаћује доприносе друштву за здравствено и социјално осигурање за своје запослене. А компаније заиста контролишу своје партнере, јер да је дошло до грешке агенције, они би морали да плате штету запосленима. Промена је бич на обе стране – и за компаније које траже запослене, и за агенције за запошљавање које им посредују. Словачко тржиште рада је тако очишћено од шпекуланата.

Редовних запослених више нема

После промене је изједначен и положај агенцијских и редовних запослених. Рад у агенцији више није мана, компаније такву особу цене колико и редовног запосленог. Понуда за посао је знатно више у односу на људе који су вољни да раде, а то је и разлог зашто је сваки паметан запослени подједнако важан за компаније.

Осим тога, запослене у агенцијама најчешће користе велике, мултинационалне компаније – и не могу и не желе да покваре своје добро име. Зато за сарадњу бирају само озбиљне агенције, које су у стању да испуне услове и исплаћују људима плате које су договорили. Односи су данас праведнији – они између завода за запошљавање и предузећа, они између агенција и запослених, и они између предузећа и распоређених радника.