Мобилност радне снаге је један од основних извора структурне незапослености, што може сигнализирати велики број слободних радних мјеста у тренутку када постоји велики број незапослених радника. Међутим, висока стопа незапослености генерално може имати негативан утицај на мобилност радне снаге, јер људи постају забринутији и несигурнији у проналажењу новог посла или задржавању свог тренутног посла.
Демографске прогнозе указују да би од 2020. године скоро 10 милиона радника требало да напусти тржиште рада у наредној деценији. Чак и до 86% послодаваца тренутно тврди да имају проблем са попуњавањем слободних радних места. Стопа запослености у великој мери зависи од расположивости радне снаге, што омогућава успешно дугорочно запошљавање на тржишту рада. Послодавци стога очекују све више од запослених и више воле флексибилност и вољу за учењем него уску специјализацију.
Компаније се прилагођавају ситуацији на тржишту рада
Недостатак квалификоване радне снаге почиње да представља претњу даљем расту пословања. Један од циљева Националне стратегије запошљавања Словачке Републике (Европа 2020) је да у наредној години најмање 40% радно активног становништва старости 30-34 године треба да стекне високо образовање. У овој области нове земље чланице ЕУ значајно заостају за старим чланицама. Десет земаља је достигло циљ, док су само Естонија, Литванија и Кипар биле нове. У Словачкој је 2010. године 22,1% радне снаге стекло високо образовање, 2016. године 15,1%. Поређења ради, Чешка је имала 20,4% у 2010. и 18,9% у 2016. години.
Повећање терцијарног образовања често доводи до тога да радна места попуњавају квалификованији радници него што је потребно. Неповољна појава све већег броја високошколских установа је и њихов квалитет. Институције све више производе дипломце општег образовања који нису подесни за попуну упражњених радних места која захтевају стручно образовање. Одговорност за обезбеђивање потребног образовања и стицање професионалних вештина запослених накнадно се преноси на послодавце.
„Неопходно је поставити систем образовања на начин да се континуирано и дугорочно стварају услови за снабдевање квалификованим кадром. Уколико се интерес државе не претвори у стварна дела, потенцијал конкурентности Словачке Републике опасно смањити“.
– председник Удружења аутомобилске индустрије
Остаје претпоставка да ће се компаније због недостатка запослених прилагодити ситуацији на тржишту рада. Биће спремнији да испуне специфичне захтеве како би добили доброг запосленог, а истовремено ће бити спремни да опусте своје. Такође се претпоставља да би процедура избора требало да буде једноставнија. Дакле, компаније ће бити мање строге у погледу онога што траже од будућег запосленог. Мање људи ће бити тестирано и стога ће бити мање кругова селекције. Наравно, ово не важи за све, али према анкети, скоро половина компанија је већ почела да преиспитује своје захтеве у погледу образовања или искуства за дато радно место, уз чињеницу да нуде обуку.
Мобилност радне снаге ће утицати и на економске и политичке аспекте
Очекује се да ће недостатак квалификоване радне снаге утицати на економски раст и просперитет. Одржавање висококвалификоване радне снаге постаје кључни стратешки задатак у циљу обезбеђивања економског раста. Да би се наставио одржавање животног стандарда у Европској унији, потребно је повећати запосленост у свим старосним категоријама, продуктивност рада, а биће потребно размишљати и о повећању радног времена. Неопходан услов за даљи развој привреде у наредној години је и повећање животног стандарда становништва и отварање одрживих радних места, услед чега би требало уклонити баријере расту незапослености. Настоји се побољшати учешће мање заступљених група радника на тржишту рада.
„Главна конкурентска предност Словачке на глобалном тржишту је веома ниска цена рада у комбинацији са високом доступношћу висококвалификованих радника. То Словачку чини интересантном земљом за инвеститоре из западне Европе.“
– маркетинг менаџер компаније Манповер
Мала мобилност домаће радне снаге, у комбинацији са недостатком квалификованих радника, приморава компаније да траже људе у иностранству. Долазак страних студената један је од првих начина да се радна снага доведе у земљу у оквиру регулисане мобилности. И због тога је у последњем периоду број страних радника повећан за десетине одсто, а повећава се и број дуготрајно незапослених домаћих радника. Значајна позитивна економска ситуација смањује мотивацију људи за одлазак у иностранство и обрнуто.
Део степена продубљивања неравнотеже на тржишту рада узрокован је демотивисањем социјалних давања, етничким специфичностима појединих региона Словачке или искривљеним вредносним оријентацијама грађана. Значајан фактор у проблемима на тржишту рада је нестварање економских услова за дугорочно повећање броја нових, продуктивних и прекорачење изгубљених послова . До 2030. године, циљ Националне стратегије запошљавања Словачке Републике је да се обезбеди здрав живот, повећа квалитет за све без обзира на године старости, промовише економски раст и продуктивно запошљавање и обезбеди одржива потрошња и производња.
У временима глобализације не можемо избећи дигиталну економију
Организација за економску сарадњу и развој претпоставља да би до 30% послова могло бити аутоматизовано за 2 деценије. У суседној Чешкој већ је почела дигитализација индустрије. У овом правцу биће важно подржати науку и истраживање у технологијама које се брзо развијају као што су вештачка интелигенција, супер моћни рачунари (ХПЦ) или, на пример, блокчејн (динамичка кодирана база података). Међутим, многа истраживања показују да тренутно међу људима постоје два главна страха: страх од губитка посла и страх да ће нас вештачка интелигенција потпуно „преузети“. Истраживања такође тврде да ће у наредних десет година вештачка интелигенција значајно променити и до 70 одсто радних места у Словачкој.
„Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, до 65 одсто данашњих школараца радиће на позицијама које још не постоје или ће се значајно променити. Спадамо у оне земље које ће највише бити погођене развојем нових. технологије“.
– Извршни директор Мајкрософта
Велика претпоставка је да ће након 2020. године тржиште рада ставити нагласак на иновације и персонализацију производа. Са модела заснованог на лојалности и корпоративној припадности интерних запослених, прећи ћемо на екстерне тимове стручњака са искуством потребним за покретање својих пројеката. Све већи акценат биће стављен на краткорочне пројекте уместо на дугорочни радни однос код једног послодавца. Људи ће бити вођени жељом да добро и квалитетно раде свој посао и самоорганизовањем ће моћи да остваре заједнички циљ. Такође постоји опасност да се суочимо са транзицијом са традиционалног модела управљања одозго надоле на супротан модел одоздо према горе. Тако менаџери неће бити стални део пројеката као што су данас, већ ће бити присутни само у неким фазама пројеката. Успех лидера ће се проценити на основу њихове способности да граде односе, комуницирају и ефикасно решавају проблеме унутар тимова. Кључ успеха у будућности биће конкурентност.
Важну улогу на тржишту рада има и кадровска агенција специјализована за одређене гране индустрије или струке. Они који траже посао (такође из других земаља) имају могућност да са њима потпишу уговор о посредовању при запошљавању. Мобилност радне снаге ће такође бити подржана у њихово име како би се ухватила у коштац са незапосленошћу младих и помогла послодавцима да пронађу вјештине које траже, али не могу пронаћи на локалном тржишту рада.
