ПРЕДРАСУДА бр. 1: Недовољне квалификације
Ова радна снага је исплативија, али да ли је и довољно квалификована?
За послодавце из Западне Европе, с једне стране, запослени су повољнији у погледу захтева за зараду, али са друге стране сумњају у своју стручност и квалификације. Ова предрасуда је разумљива, јер аутоматски произилази из чињенице да источна Европа још увек заостаје за западном Европом у општем развоју.
Ову предрасуду је могуће сагледати и из другог угла. Историјски гледано, занати и ручни рад имају значајну традицију у средњој и источној Европи. Ови радници су заиста вешти и имају спретност у рукама . Посебно у областима као што су производња, инжењеринг, грађевинарство, складишта…
Друга чињеница је да су многи радници који путују у земље попут Холандије или Немачке вољни да „опусте” своја потраживања и раде послове који не одговарају њиховим квалификацијама. Постоји неколико узрока. Прво, многи не владају у довољној мери домаћим језиком. То их спречава да у потпуности примене своје квалификације. Друго, ови радници су спремни да прихвате нискоквалификоване послове са нижом платом јер се надају да ће касније у будућности добити бољи посао.
ПРЕДРАСУДА бр. 2: Слаб ниво језика
А шта је са језичким баријерама, да ли ће запослени разумети шта његов посао подразумева?
Комуникација на радном месту са надређеним је заиста важна, чак и унутар тима је боље када се запослени разумеју и раде као тим, што може донети боље резултате компанији.
Подразумева се да ако особа жели да путује у иностранство ради посла, требало би да буде у стању да преговара у обичним ситуацијама. Свесни су тога и људи из централне и источне Европе, чија је језичка писменост сваке године на све вишем нивоу. Једноставно су свесни да са бар једним светским језиком имају много веће шансе да се пријаве у иностранству , у овом случају у западној Европи, која је веома атрактивна радна дестинација.
На пример, такви радници из Румуније. Свесни су да са румунским могу да комуницирају само у Румунији, па познавање светског језика аутоматски постаје ствар. Генерално, што је држава централне и источне Европе централнија, знање енглеског је веће. Енглески/немачки језик је већ обавезан у основним школама и све више се уводи чак иу вртиће. Приоритетно познавање и обавезна настава руског језика је искуство у постсовјетским земљама, или носталгија за старијим генерацијама…
ПРЕДРАСУДА бр.3: Недовољна дисциплина и другачији менталитет
Да ли су радници из ових земаља дисциплиновани, неће ли бити проблематични?
Ова предрасуда је скоро увек супротна стварности. Ако поново погледамо из историје, људи из постсовјетских земаља су изузетно дисциплиновани. То је резултат некадашњег строгог политичког и друштвеног режима, заснованог на испуњавању планова, стандарда и циљева. Дисциплина запослених на радном месту била је најважнија.
Такође морате да схватите да већина људи не напушта своју породицу хиљадама километара да би изазвала проблеме. Одлазе да добију шансу за бољи живот и послодавац је њима био задовољан. Желе да направе добру евиденцију како би имали највећу могућу сигурност посла и тако били предност компаније која им је дала прилику за добро плаћен посао.
А сада неке чињенице о људима које тражимо посао у западној Европи
1. ВИСОКО СУ МОТИВИСАНИ
Искрено говорећи, у иностранству зарађују више него код куће и тако издржавају породицу. Тако да им је јако стало до свог посла, труде се да добију добру оцену. Због тога су заиста мотивисани да наступе на најбољи могући начин.
2. РАДЕ И КАД ТО НЕ ОДГОВАРА ДОМАЋИНСТВУ
Празници, празнична сезона, прековремени рад. Да ли их локални запослени одбијају? Људи из источне и средње Европе ће их радо узимати, имају прилику да зараде више и тако покрију недостатак радне снаге у критичним периодима.
3. ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНОСТ
У досадашњем политичко-социјалном режиму велики акценат је стављен на област образовања, а ова традиција се наставља. Универзитетски систем у Централној и Источној Европи је значајан, приступачан и специјализован за инжењерство и науку. На пример, у Украјини за диплому из рачунарства је потребно четири године обуке, што је више него у другим земљама.
4. Обогаћују КОЛЕКТИВ
Када запослени почну да причају о својој култури и традицији, то је почетак нових односа. Чак и ако је послодавац на почетку забринут због разлика, убрзо ће открити да те разлике и људска радозналост пре уједињују, обогаћују и јачају његов тим. Разлике у култури нису толико велике и уопштено се може говорити о културној сличности западне и источне Европе. Ипак смо сви ми Европљани…
