Da li vredi uzeti odmor? Koliko dobijate za porodiljsko odsustvo? U svakoj modernoj državi vas socijalni sistemi štite u raznim životnim situacijama, nadoknađuju zdravstvene probleme i pružaju socijalne beneficije. U narednom periodu ćemo ih uporediti sa Nemačkom, Austrijom, Holandijom i Velikom Britanijom. Da li znate koje beneficije vam Slovačka nudi?

Prekovremeni rad

Zaposleni ne može da radi prekovremeno na neodređeno vreme kada njegov poslodavac to zatraži ili kad god zaposleni pristane na to. Zaposleni može da radi najviše 8 sati prekovremeno u toku jedne radne nedelje. Takođe, samo u periodu od 4 naredna kalendarska meseca. Zaposleni može da radi najviše 150 sati prekovremeno godišnje. Zaposleni može da radi više od 150 sati samo ako na to pristane, ali ne više od 400 sati godišnje.

Rad tokom vikenda

Nárok na príplatok za prácu v sobotu a v nedeľu má zamestnanec v trvalom pracovnom pomere, rovnako aj zamestnanec zamestnaný na základe dohody o práci vykonávanej mimo pracovného pomeru. Príplatok za prácu v sobotu od 1. mája 2019 je stanovený na 50 % minimálnej mzdy za hodinu, za prácu v nedeľu 100 % minimálnej mzdy za hodinu.

Rad tokom noći

Príplatok za nočnú prácu od 1.mája 2019 je stanovený na 40 % minimálnej mzdy za hodinu (príplatok vo výške 1,196 €), v prípade zamestnanca vykonávajúceho rizikovú prácu je výška príplatku 50 % minimálnej mzdy za hodinu (príplatok vo výške 1,495 €).

Odmor

Osnovni period za odmor je najmanje 4 nedelje. Zaposleni koji je dostigao 33 godine starosti do kraja odgovarajuće kalendarske godine ima pravo na 5 nedelja odmora. Od 2020. godine, oni koji još uvek nisu dostigli 33 godine starosti, ali koji se stalno brinu o detetu, takođe imaju pravo na odmor u trajanju od 5 nedelja. Pravo na plaćeni godišnji odmor će imati zaposleni čiji je radni odnos sa jednim poslodavcem bio neprekidan tokom kalendarske godine i koji je na tom radnom mestu radio najmanje 60 dana u kalendarskoj godini. Pravo na alikvotni deo godišnjeg odmora se ostvaruje za svaki puni kalendarski mesec neprekidnog radnog odnosa u okviru istog radnog odnosa. Izračunava se kao 1/12 godišnjeg odmora x 20 dana odmora x broj odrađenih meseci.

Godišnji dodatak na zarade

Važan uslov za izuzeće 13. plate koja se isplaćuje u junu je da iznos mora biti bar jednak prosečnoj mesečnoj zaradi zaposlenog. Radni odnos između zaposlenog i poslodavca mora da postoji najmanje 24 meseca neprekidno do 30. aprila odgovarajuće kalendarske godine. Za ostvarivanje prava na 14. platu, radni odnos između zaposlenog i poslodavca mora da postoji najmanje 48 meseci neprekidno do 31. oktobra odgovarajuće kalendarske godine. Poslodavac ga može ili ne mora pružiti u bilo kojem iznosu.

Bolovanje

Zaposleni može da bude prepoznat kao privremeno nesposoban za rad zbog bolesti, nesreće ili karantina. Poslodavac isplaćuje prvih 10 dana naknade dohotka, a od 11. dana ih isplaćuje društvo za socijalno osiguranje. O privremenom bolovanju osobe odlučuje njegov/njen lekar opšte prakse.

Zaposleni ima pravo na naknadu dohotka za vreme privremenog bolovanja u iznosu od:

  • 25% dnevne bruto plate – od 1 do 3 dana privremenog bolovanja,
  • 55% dnevne bruto plate – od 4. do 10. dana privremenog bolovanja,
  • 55% dnevne bruto plate koji isplaćuje Agencija za socijalno osiguranje – od 11. dana privremenog bolovanja.

Socijalne beneficije

Roditelj ima pravo na državne socijalne beneficije – poresku olakšicu od države ako ispunjava uslove u vezi sa prihodom. Roditeljske beneficije u vezi sa zarađenim primanjima roditelja uključuju:

  • naknadu za porodiljsko odsustvo (ili naknadu za materinstvo) – koju isplaćuje Agencija za socijalno osiguranje
  • dodatak za brigu o detetu – koji isplaćuje Kancelarija za rad, socijalna pitanja i porodicu
  • daňový bonus na dieťa – vypláca zamestnávateľ, resp. správca dane (daňový úrad)

Isplata za rad tokom državnih praznika

Príplatok za prácu vo sviatok je vo výške 100 % priemerného zárobku zamestnanca. V prípade, ak je zamestnanec odmeňovaný minimálnou mzdou, tak príplatok za prácu vo sviatok bude vo výške 2,989 eura/hodinu.

Porodiljsko odsustvo

Žena ima pravo na porodiljsko odsustvo od 34 nedelje nakon što odradi 270 dana pre porođaja. Samohrana majka ima pravo na porodiljsko odsustvo od 37 nedelja, a majka blizanaca na 39 nedelja (do 43 nedelje). Žena koja je rodila mrtvorođeno dete može da ostane na porodiljskom odsustvu najviše 14 nedelja. Evropska komisija predstavila je predlog za dalje poboljšanje ravnoteže radnog i privatnog života. Iznos naknade za materinstvo je 75% od dnevnog dohotka po kalendarskom danu.

Penzionisanje

Garantovana penzija za 30 godina rada iznosi 33% od bruto prosečne plate od pre 2 godine. Za 31 do 39 godina radnog staža, penzija se povećava za 0,02 puta u odnosu na iznos minimalne plate, a za 40 godina radnog staža za 0,03 puta. Ovo je značajno povećanje minimalne penzije u odnosu na prethodne godine. Ako minimalna starosna penzija nije zagarantovana, trebalo bi da zaradite oko 80% iznosa svoje prosečne plate tokom svog radnog doba.

Topli obrok

Zaposleni imaju pravo na topli obrok. Poslodavac može da obezbedi obroke u kantini kompanije ili u obliku vaučera za obrok. Pravo na vaučere za obrok se dodeljuje zaposlenom koji radi po ugovoru o radu na neodređeno vreme koji je na poslu duže od 4 sata (nećete primati dodatak za obrok ako imate 4 sata radnog vremena). Ako zaposleni radi duže od 11 sati, preporučuje se doprinos u vidu drugog toplog obroka. Međutim, to nije obaveza poslodavca. Zaposleni ima pravo na topli obrok od najmanje 3,83 evra što iznosi 75% od 5,10 evra. Ostatak plaća sam zaposleni.

Odsustvo zbog bolesti člana porodice

Odsustvo zbog bolesti člana porodice je naknada za bolovanje koja se pruža za lično i celodnevno lečenje bolesnog deteta, bolesnog supružnika, bolesne supruge, bolesnog roditelja ili bolesnog roditelja supružnika. Takođe se pruža za ličnu i celodnevnu brigu o zdravom detetu koje je mlađe od 10 godina. Pravo na odsustvo zbog bolesti člana porodice je najviše u trajanju od 10 kalendarskih dana. Bolovanje može da traje duže, ali bez ikakve nadoknade prihoda.